Kako ćemo učiti u budućnosti?

Tags

, , , , ,

Preko šest miliona studenata u SAD je u toku 2010. godine koristilo platformu za učenje na daljinu. U odnosu na prethodne godine taj broj se višestruko povećao, a, kako se predviđa, nastaviće i dalje ubrzano da raste. Malo ko zna da je prošle godine više od milijardu ljudi širom sveta učilo onlajn. Izgleda da ćemo u budućnosti učiti tamo gde se zateknemo, jer će biti dovoljan samo jedan klik da se sa bilo kog mesta „ušeta” direktno u učionicu.

Na Shiftelearning.com blogu krajem prošle godine objavljeni su statistički podaci od kojih će se mnogima „zavrteti u glavi”. Jeste li znali da je e-learning jedno od najbrže rastućih tržišta i da će do 2015. godine dostići vrednost od 107 milijardi dolara?! Ili da se predviđa da će do 2014. godine skoro 19 miliona studenata učiti na daljinu, a  da će se do 2019. godine polovina svih obuka obavljati onlajn?

 Ali, nije oduvek bilo tako…

Kursevi stenografske korespodencije, koji su prvi put oglašeni u lokalnim novinama davne 1728. godine, pa i časovi jezika i rešeni zadaci koji su putovali poštom početkom 19. veka,  svetlosnim su godinama udaljeni od današnjih onlajn kurseva i lekcija koje čitamo pomoću uređaja nove generacije.

– Da student sedi kilometrima udaljen od učionice i našeg profesora, a da odgovore od njega dobija za nekoliko sekundi, nekada je izgledalo kao naučna fantastika. Danas studenti četuju, pitaju, aktivno učestvuju u nastavi, a sve to od kuće. Napravili smo prvu platformu za učenje na daljinu u Srbiji, koja je te 2003. godine imala nekoliko desetina korisnika. Danas je taj broj čak hiljadu puta veći, te putem naše platforme sada uči nekoliko desetina hiljada korisnika – objašnjava Nikola Subotić, izvršni menadžer ITAcademy, kompanije LINK group.

ucenje na daljinu

 

Studenti ITAcademy, kompanije LINK group prvi su imali priliku da se od kuće direktno i uživo uključuju na predavanja engleskog. To je značilo i manje vremena koje je potrebno odvojiti za učenje.

– Učenje na daljinu štedi vreme, i za isti predmet potrebno je samo 25 do 60 odsto vremena u odnosu na tradicionalno učenje. Ušteda vremena, novca, povećana motivacija, bolje razumevanje gradiva, smanjene šanse pogrešnog ocenjivanja, samo su neke od prednosti ovakvog načina učenja – dodaje Nikola Subotić.

U protekle dve decenije, elektronsko učenje gotovo nikada nije ozbiljnije pripretilo da zameni koncept pohađanja nastave na tradicionalan način, iz klupe. Učenje putem interneta bilo je samo dodatak neizbežnim časovima u učionici od kojih se očekivalo da obave posao podučavanja. Barijere u obrazovanju praktično više i ne postoje, a tradicionalni, danas zastareli sistemi, bačeni su u zaborav. Poslednjih godina, tehnologija nas pušta u virtuelne odaje znanja, kojima možemo da pristupimo iz toplog kutka naše sobe.

Žene kroz istoriju učenja na daljinu

Tokom istorije, ženama je posebno poklanjana pažnja kada je reč o učenju na daljinu. Zanimljivo je da je većina najranijih ideja o učenju na daljinu nastala upravo iz razmišljanja o ženama i njihovim potrebama.

1852. Fonografski institut u Sinsinatiju, Ohajo. Sprovedena je stenografska obuka za sekretarice; one koje su položile dobile su sertifikate.

– 1873. Ana Tiknor, Boston, Masačusets. Ovaj program trajao je 24 godine i koristilo ga je oko 10.000 žena svih društvenih statusa.

– 1900. Žene kao ciljna grupa programa učenja od kuće u Njujorku, preko 20.000 polaznica.

– 1900. Marta van Renseler, Kornel univerzitet, Njujork. Ovaj program proširivanja privrede domaćinstava bio je namenjen ženama iz ruralnih područja širom države Njujork. Za pet godina, program je pohađalo oko 20.000 polaznica.

Neki od zanimljivih datuma kroz istoriju učenja na daljinu

1858. godine – Londonski univerzitet je, pored tradicionalnog učenja, nudio i kurseve na daljinu.

1996. godine – Djuk univerzitet prvi nudi globalne postdiplomske studije u oblasti menadžmenta, kombinujući onlajn i tradicionalnu nastavu.

1997. godine – Pojavljuju se alatke za onlajn učenje.

1998. godine – Nastao je termin e-learning.

2000. godine – Milijarder Majkl Sejlor donira 100 miliona dolara za stvaranje besplatnog onlajn obrazovanja na kvalitativnom nivou Ajvi lige.

2001. godine –  Razvijen je Moodle, virtuelna obrazovna sredina.

2003. godine – Počeo je sa radom LINK eLearning system.

2003. godine – 41% dece koja se obrazuju kod kuće učestvuju u učenju na daljinu.

2005. godine – Skoro 3,2 miliona studenata u SAD odabralo je makar jedan onlajn kurs na univerzitetu.

2006. godine – Čak 11.200 programa za koledž u SAD kreirani su tako da u potpunosti mogu da se sprovedu  kroz onlajn učenje.

2009. godine – Youtube kategorija EDU predstavlja na hiljade besplatnih predavanja i Blackboard aplikacija za učenje na daljinu postaje dostupna preko Android platforme.

2011. godine – Učenje na daljinu postaje idealno rešenje za studente u Britaniji, kojima je trostruko povećana univerzitetska školarina.

2011. godine – 77 odsto američkih korporacija je koristilo onlajn učenje.

2012. godine – Sistemi poput Polycoma obezbeđuju obučavanje putem live streama.

Na kojim poslovima će žene najviše zarađivati u 2013. godini?

Tags

, , , , , , , , , , , , , , , , ,

Za kormilom velikih svetskih korporacija danas stoje pripadnice lepšeg pola. One tradicionalno muške poslove, u poslednje vreme, sve više obavljaju žene, pa ne čudi činjenica da se sve bolje snalaze u ulozi advokata, izvršnih menadžera, programera i direktora. Tri veštine koje žene poseduju, i koje im donose nemerljiv uspeh u biznisu i veću platu, jesu emocionalna inteligencija, bolja komunikacija i veća spremnost na poslovne rizike od muškaraca. thinking manager

Iako još uvek nije vidljiv onaj nivo jednakosti koji žene žele da ostvare, radeći rame uz rame sa muškarcima, poslednjih godina beleže se napreci na ovom polju.

Tako se i magazin Forbes „poigrao” na ovu temu i analizirao prosečne zarade zaposlenih žena u Americi u 2012. godini i došao do zanimljivog otkrića da su poslovi gde ima najviše žena zapravo poslovi u oblasti zdravstva, biznisa i IT poslovanja. Najplaćenije su žene u farmaceutskoj industriji, gde je njihova prosečna zarada na godišnjem nivou bila čak 98.000 dolara. Potom slede izvršne menadžerke, čija godišnja plata dostiže 90.000 dolara.

Bitno je napomenuti da su se na listi najpoželjnijih zanimanja našle i žene u IT-u. Tako softver inženjerke zarađuju i do 1.362 dolara nedeljno, analitičarke informacionih sistema 1.254 dolara, programerke 1.148 dolara, dok na godišnjem nivou njihova plata iznosi i do 79.500 dolara.

U našoj zemlji je situacija takva da, prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, ima oko 44 odsto visoko obrazovanih žena koje su zaposlene u IT sektoru kod pravnih lica, dok njihova plata, u Beogradskom regionu, na mesečnom nivou dostiže i 97.745 dinara. Beograd je i dalje grad koji drži standard po pitanju prosečnih zarada za žene u ovoj oblasti, a odmah iza njega nalazi se Novi Sad. S obzirom da je prošečna plata u Srbiji za mesec januar 2013. godine iznosila 54.447 dinara, ne možemo a da ne zaključimo da je biti žena u IT-u danas izuzetno profitabilno.

Iz godine u godinu, žene sve više upisuju fakultete i više škole iz oblasti IT-a. Tako i Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije daje primer, otvarajući svoja vrata ženama i pružajući im mogućnost da zakorače u svet programiranja, web dizajna, IT menadžmenta i elektronskog poslovanja.

– U poslednjih par godina sve veći broj žena imaju želju da se školuju u oblasti IT-a. Prošle godine smo ispratili trud i rad 18% žena koje su učile na našem programu Računarske multimedije, 15% na Elektronskom poslovanju, 11% na programu Informacione tehnologije i čak 31% na programu Organizacija poslovnih sistema, govori prof. dr Valentin Kuleto, direktor Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije – ITS.

– Naša škola je prva Visoko strukovna škola ovakvog tipa u Srbiji koja nudi moderno, kvalitetno i odmah primenjivo znanje iz oblasti IT-a, kao i rad u struci još tokom studiranja na projektima koje nude najveće svetske i domaće IT kompanije. Studenti naše škole jesu pretežno muškarci, ali žene sve više prepoznaju da je ovo zanimanje budućnosti i žele da se i one oprobaju u ovim veštinama, navodi prof. dr Valentin Kuleto.

Forbesova lista najplacenijih poslova za zene, web